Zakon o video nadzoru u Srbiji: šta zaista propisuje

U Srbiji ne postoji poseban zakon o video nadzoru. Postavljanje kamera uređuju dva propisa koja se primenjuju uporedo: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) i Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018). Za kameru na sopstvenoj kući po pravilu ne treba nikakva dozvola. Za firme obaveze zavise od veličine pravnog lica, vrste objekta i od toga da li sistem održava licencirana firma.

Na ovoj strani je objašnjeno šta stvarno piše u propisima, sa brojevima članova, i gde se najčešće greši. Tekst pišemo kao firma koja projektuje, ugrađuje i održava sisteme tehničke zaštite, ali on nije pravni savet.

Koji propisi zapravo uređuju video nadzor

Ne postoji jedan zakon koji se zove "zakon o video nadzoru". Materija je razbacana po više propisa, pa se odgovor razlikuje u zavisnosti od toga ko postavlja kameru i šta se snima.

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018). Snimak lica je podatak o ličnosti, pa se ovaj zakon primenjuje na skoro svaki video nadzor izvan sopstvenog domaćinstva.
• Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018). Uređuje video obezbeđenje kao deo usluge tehničke zaštite: licence, projektovanje, montažu, obaveštenje i rok čuvanja snimaka.
• Uredba o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata ("Sl. glasnik RS", br. 98/2016). Određuje objekte koji moraju imati obezbeđenje i akt o proceni rizika.
• Krivični zakonik, članovi 143 i 144. Neovlašćeno snimanje zvuka i neovlašćeno snimanje slike kojim se osetno zadire u lični život.
• Sektorski propisi, na primer pravilnik za igračnice, automat klubove i kladionice.

Praktična posledica: ista kamera može biti potpuno u redu na jednom objektu, a prekršaj na drugom. Zato se odgovor uvek gleda po objektu, a ne po opremi.

Kamera na porodičnoj kući: šta smete, a šta ne

Za kameru na sopstvenoj kući i u sopstvenom dvorištu ne treba dozvola, prijava ni registracija. Nijedan propis to ne traži. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u članu 3 stav 2 izričito kaže da se ne primenjuje na obradu podataka koju fizičko lice vrši za lične potrebe, odnosno potrebe svog domaćinstva.

Taj izuzetak, međutim, prestaje da važi u trenutku kada kadar izađe iz granica vaše nepokretnosti. Ako kamera snima ulicu, trotoar, parking ili susedovo dvorište, vi postajete rukovalac podacima sa punim setom obaveza: morate imati pravni osnov, snimati samo ono što je neophodno, odrediti rok čuvanja i obavestiti lica koja snimate.

Zato je najvažnija odluka kod kućnog sistema izbor objektiva i ugla, a ne broj megapiksela. Kamera sa širokim uglom postavljena na ćošak kuće gotovo uvek zahvati i deo javne površine. Rešenje je uži ugao, niže postavljanje ili maskiranje zone snimanja u podešavanjima uređaja, što svaki ozbiljniji snimač podržava.

Kratko: kamera koja gleda vaše dvorište, ulaz i garažu nije problem. Kamera koja gleda susedov prozor jeste, bez obzira na to što stoji na vašem zidu.

Video nadzor u firmi: šta je zaista obavezno

Ovde se pravi najviše grešaka, jer se obaveze iz Zakona o privatnom obezbeđenju prepisuju kao da važe za svaku firmu sa kamerama. Ne važe.

Akt o proceni rizika: ko mora, a ko ne mora

Obaveza izrade akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja proizlazi iz člana 20 Zakona o privatnom obezbeđenju. Isti član, u stavu 6, propisuje četiri izuzetka. Procena rizika se ne mora vršiti kada se usluge pružaju radi:

• zaštite lica,
• zaštite objekata za stanovanje,
• zaštite javnih skupova na kojima redarsku službu obavljaju samo redari koje je angažovao organizator,
• zaštite mikro pravnih lica i preduzetnika, razvrstanih po propisima o računovodstvu.

Mikro pravno lice se određuje po članu 6 Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021). To je pravno lice koje ne prelazi granične vrednosti dva od tri kriterijuma: prosečno 10 zaposlenih, poslovni prihod 700.000 evra i prosečna vrednost poslovne imovine 350.000 evra. Bitno je da se traže dva od tri, pa firma sa šest zaposlenih i velikim prometom ne mora biti mikro.

Nezavisno od toga, akt o proceni rizika je obavezan za obavezno obezbeđene objekte po Uredbi iz "Sl. glasnika RS" br. 98/2016, koja obuhvata, između ostalog, tržne centre od 10.000 kvadratnih metara naviše, zatvorene objekte za okupljanje od 5.000 mesta, otvorene objekte od 20.000 mesta, autobuske i železničke stanice u gradovima preko 50.000 stanovnika i objekte organa grada i lokalne samouprave. Ti objekti akt ažuriraju najmanje jednom u tri godine.

Još jedno pravilo koje se često previdi: član 34 istog zakona traži da se planiranje sistema tehničke zaštite vrši na osnovu procene rizika koju je izradilo lice sa odgovarajućom licencom. Redosled je, dakle, procena pa projekat pa montaža, a ne obrnuto.

SuperVision radi planiranje, projektovanje i izradu akta o proceni rizika. Više o tome u tekstu planiranje, projektovanje i izrada akta o proceni rizika.

Obaveštenje da je objekat pod video nadzorom

Postoje dva odvojena osnova za tablu na ulazu.

Član 32 Zakona o privatnom obezbeđenju traži da se na vidljivom mestu istakne obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem. Ta se obaveza odnosi na pravno lice i preduzetnika za privatno obezbeđenje, kada štiti objekat ili prostor koji se koristi za javnu upotrebu, dok je korisnik usluga dužan da to prihvati.

Član 23 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ide dalje i odnosi se na svakog ko snima, bez obzira na privatno obezbeđenje. On traži da licu koje se snima pružite informacije u trenutku prikupljanja podataka, a to je kod kamera trenutak ulaska u zonu snimanja. Minimum koji tabla i prateće obaveštenje treba da sadrže:

• ko je rukovalac i njegovi kontakt podaci,
• kontakt lica za zaštitu podataka, ako je određeno,
• svrha snimanja i pravni osnov,
• rok čuvanja snimaka ili kriterijum po kome se određuje,
• prava lica: pristup, ispravka, brisanje, ograničenje obrade i prigovor,
• pravo na pritužbu Povereniku.

U praksi se to radi dvoslojno: kratka tabla sa piktogramom i osnovnim podacima na ulazu, i puno obaveštenje dostupno na recepciji, oglasnoj tabli ili sajtu.

Koliko dugo se čuvaju snimci

Ovo je odredba koja se najčešće pogrešno prenosi. Čuće se da "snimke morate čuvati 30 dana". To nije tačno za svaku firmu.

Rok od 30 dana iz člana 32 Zakona o privatnom obezbeđenju nastaje tek kada su ispunjena tri uslova istovremeno: poslove zaštite vrši licencirano pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeđenje, štiti se objekat ili prostor koji se koristi za javnu upotrebu, i postoji korisnik usluga, dakle ugovorni odnos. U tom slučaju korisnik usluga arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i na zahtev ih daje na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.

Firma koja je sama kupila kamere, sama ih postavila i nema ugovor sa licenciranim subjektom nije "korisnik usluga" u smislu tog zakona. Njen rok se određuje po članu 5 stav 1 tačka 5 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji ne propisuje nijedan broj dana nego traži da se podaci čuvaju samo onoliko koliko je neophodno za svrhu. Rok morate sami odrediti, obrazložiti i objaviti u obaveštenju.

Obrnuta zabluda je jednako česta: 30 dana nije maksimum nego minimum tamo gde se primenjuje. Gornju granicu posredno postavlja načelo ograničenja čuvanja iz zakona o zaštiti podataka.

Koliko dana snimka stane na uređaj zavisi od broja kamera, rezolucije i diska. Kod većine sistema od četiri kamere razlika između sedam i trideset dana je samo veći hard disk za video nadzor, a ne novi snimač.

Ko sme da montira sistem tehničke zaštite

Zakon o privatnom obezbeđenju u članu 3 definiše tehničku zaštitu tako da ona obuhvata planiranje, projektovanje, ugradnju i održavanje tehničkih sredstava. Član 6 predviđa odvojene licence za planiranje, projektovanje i nadzor nad izvođenjem, i za montažu, puštanje u rad, održavanje i obuku korisnika. Član 8 propisuje da poslove privatnog obezbeđenja mogu vršiti samo lica sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova, a član 20 stav 3 da se za te poslove ne može angažovati pravno lice ili preduzetnik bez licence.

Posledica je dvostruka: kažnjava se i izvođač koji radi bez licence i naručilac koji ga angažuje. Kada birate ko će vam ugraditi sistem, tražite broj licence, ne samo referencu.

SuperVision d.o.o. poseduje sve četiri licence Ministarstva unutrašnjih poslova iz oblasti tehničke zaštite: procenu rizika (rešenje 03.37 broj 38108), planiranje (37750), projektovanje i nadzor nad izvođenjem (37863) i montažu, puštanje u rad i održavanje (37559). Spisak sa datumima je na strani izrada akta o proceni rizika.

Prijava ugovora policiji u roku od osam dana

Član 20 stav 11 traži da se obaveštenje o zaključenju, aneksu ili raskidu ugovora dostavi mesno nadležnoj policijskoj upravi u roku od osam dana od nastale promene. Dve stvari se ovde stalno mešaju.

• Obaveštenje dostavlja davalac usluga, dakle licencirana firma, a ne korisnik.
• Obaveza se odnosi samo na dve vrste ugovora: fizičku zaštitu lica koja se vrši sa oružjem i usluge video nadzora sa arhiviranjem snimka. Obična prodaja opreme nije predmet prijave.

Održavanje sistema

Član 35 propisuje da upotrebljena tehnička sredstva moraju ispunjavati važeće norme i standarde, da je za njihovu ispravnost odgovorno pravno lice za privatno obezbeđenje, i da korisnik usluga mora da osigura njihovo održavanje i servisiranje. Zakon ne propisuje formu, ali se u praksi to rešava ugovorom o održavanju.

Snimanje zaposlenih na radnom mestu

Poslodavac sme da postavi kamere, ali pod strožim uslovima nego što se obično misli. Zakon o radu o video nadzoru ne govori ništa. Pravila dolaze iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i iz stava Poverenika.

U mišljenju broj 073-14-1465/2019-02 od 1. novembra 2019. Poverenik je zauzeo dva stava koja menjaju praksu:

• Kontinuirani video nadzor svih zaposlenih, bez obzira na vrstu posla koji obavljaju, smatra se nesrazmernom obradom. Kamera nad kasom ili ulazom u magacin brani se lakše od kamere nad svakim radnim stolom.
• Pristanak zaposlenog nije valjan pravni osnov, zbog neravnoteže moći između poslodavca i zaposlenog. Potpisana saglasnost radnika, koja se najčešće predlaže kao rešenje, ne rešava ništa.

Ispravan put je legitimni interes poslodavca iz člana 12 stav 1 tačka 6, uz prethodno sprovedenu i dokumentovanu procenu srazmernosti, uz interni pravilnik o video nadzoru i uz obaveštavanje zaposlenih po članu 23.

Prostori u kojima se kamera praktično nikada ne može opravdati su toaleti, svlačionice i prostorije za pauzu. To nije izričita zabrana iz nekog člana, nego posledica načela srazmernosti, ali Poverenik takve slučajeve navodi kao primer nezakonite prakse.

Kamere u stambenoj zgradi

Ovo je najslabije uređena oblast. Nijedan propis u Srbiji ne uređuje video nadzor u stambenim zgradama. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020) ne pominje video nadzor nijednom rečju.

Šta iz toga sledi u praksi:

• Odluku donosi skupština stambene zajednice, jer član 42 tog zakona u njenu nadležnost stavlja odlučivanje o fizičko-tehničkom obezbeđenju i o radovima i postavljanju stvari na zajedničkim delovima. Pošto odluka o kamerama nije posebno imenovana, ne postoji propisan procenat glasova. Zato se preporučuje što šira saglasnost i uredno zapisnički evidentirana pisana odluka.
• Rukovalac podacima je stambena zajednica kao pravno lice, a upravnik je zastupa. Odgovornost za zakonitost snimanja pada na zajednicu, ne na firmu koja je kamere ugradila.
• Zajednički delovi kao što su ulaz, hodnik, lift, garaža i parking mogu se braniti legitimnim interesom, uz obaveštenje i ograničen rok čuvanja.
• Kamera usmerena na vrata pojedinačnog stana praktično se ne može odbraniti, jer beleži ko ulazi i izlazi iz konkretnog domaćinstva, a to nije neophodno za zaštitu zajedničkih delova.

Pošto pravila nema, sve zavisi od toga koliko je sistem srazmerno postavljen. To je razlog da se u zgradi pre ugradnje napravi bar kratak plan pokrivenosti, a ne da se kamere postave tamo gde je najlakše provući kabl.

Da li kamera sme da snima zvuk

Nijedan propis izričito ne zabranjuje audio uz video nadzor, ali je zvuk pravno mnogo rizičniji od slike.

Član 32 Zakona o privatnom obezbeđenju govori isključivo o uređajima za snimanje slike. Zvuk tim režimom nije obuhvaćen. Sa druge strane, tonski zapis je takođe podatak o ličnosti, pa se na njega primenjuje načelo minimizacije. Kada je svrha zaštita imovine, ista svrha se postiže slikom, pa snimanje zvuka po pravilu pada na testu neophodnosti.

Iznad toga stoji član 143 Krivičnog zakonika, neovlašćeno prisluškivanje i snimanje: ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine. Za sliku važi član 144, neovlašćeno fotografisanje, sa novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine kada se snimkom osetno zadire u lični život.

Ta dva člana se stalno mešaju. Član 143 je o zvuku, član 144 je o slici.

Preporuka: ako kamera ima mikrofon, a nemate jasan i dokumentovan razlog da snimate zvuk, isključite ga u podešavanjima. Većina IP kamera to omogućava jednim čekiranjem.

Posebna pravila: kladionice, automat klubovi i igračnice

Priređivači igara na sreću imaju najstrožiji režim. Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje audio i video nadzora ("Sl. glasnik RS", br. 152/2020 i 45/2025) u članu 8 propisuje da se dokumentacija o neprekidnom snimanju čuva 90 dana od dana snimanja, a po nalogu Uprave za igre na sreću i duže. Isti rok važi za igračnicu, automat klub i kladionicu. Izmenama Zakona o igrama na sreću iz "Sl. glasnika RS" br. 94/2024 uvedena je i obaveza dostavljanja linka za praćenje video nadzora Upravi.

Praktično to znači tri puta veći kapacitet arhive nego kod uobičajenih 30 dana, što na većini objekata ne znači novi sistem nego veći disk i, kod starijih uređaja, snimač koji podržava veći kapacitet. Ako vam treba dimenzionisanje po objektu, javite nam broj kamera i rezoluciju pa računamo.

Kazne

Iznosi su za srpske prilike ozbiljni, a najčešća povreda nije nezakonita kamera nego nedostatak obaveštenja i nepostojanje evidencije.

Po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (član 95): pravno lice od 50.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik od 20.000 do 500.000, odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 150.000, fizičko lice od 5.000 do 150.000 dinara. Povrede obuhvataju i nepružanje informacija iz člana 23, dakle i nedostatak table sa obaveštenjem.

Po Zakonu o privatnom obezbeđenju, za korisnika usluga koji ne istakne obaveštenje o video obezbeđenju ili ne čuva snimke propisani rok: pravno lice od 500.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik od 250.000 do 500.000, odgovorno lice od 50.000 do 150.000, fizičko lice od 50.000 do 150.000 dinara. Za neobezbeđivanje održavanja i servisiranja: pravno lice od 100.000 do 1.000.000 dinara. Za davaoca usluga koji radi bez licence propisane su kazne do 2.000.000 dinara, uz mogućnost zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti od šest meseci do tri godine.

Po Krivičnom zakoniku: član 143, zatvor od tri meseca do tri godine za neovlašćeno snimanje razgovora; član 144, zatvor do jedne godine za snimak kojim se osetno zadire u lični život.

Kada je obavezna procena uticaja i lice za zaštitu podataka

Dve obaveze koje se često pripisuju svima, a odnose se na manjinu.

Procena uticaja na zaštitu podataka propisana je članom 54 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a Poverenik je Odlukom iz "Sl. glasnika RS" br. 45/2019 objavio listu radnji za koje je obavezna. Video nadzor na tu listu ulazi kroz dve tačke: sistematski nadzor nad javno dostupnim površinama u velikoj meri, i praćenje rada i kretanja zaposlenih. Kamera na ulazu u malu radnju po pravilu nije obuhvaćena. Kada jeste, ne traži se samo interna procena nego i mišljenje Poverenika pre početka obrade.

Lice za zaštitu podataka mora se odrediti po članu 56 ako se osnovne aktivnosti sastoje u redovnom i sistematskom nadzoru velikog broja lica. Video nadzor sam po sebi tu obavezu ne izaziva. Za prodavnicu, kancelariju ili proizvodni pogon nadzor je pomoćna, a ne osnovna delatnost.

Novi zakon je u pripremi

Ni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ni Zakon o privatnom obezbeđenju nisu menjani od 2018. godine. Poverenik je, međutim, najavio da se ne pripremaju izmene nego potpuno nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi po prvi put izričito uredio video nadzor, biometriju i veštačku inteligenciju, uz znatno veće kazne.

Dok se to ne dogodi, važi ono što je gore opisano. Ovu stranu ažuriramo kada se propis promeni.

Često postavljana pitanja

Postoji li u Srbiji zakon o video nadzoru?

Ne postoji poseban zakon sa tim nazivom. Video nadzor uređuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o privatnom obezbeđenju, uz Krivični zakonik i sektorske propise.

Treba li mi dozvola za kameru na kući?

Ne treba. Za kameru koja snima isključivo vašu nepokretnost primenjuje se izuzetak iz člana 3 stav 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Obaveze nastaju tek ako kamera zahvata javnu površinu ili tuđi posed.

Sme li kamera da snima ulicu ispred kuće?

Snimanje javne površine izvodi vas iz izuzetka za lične potrebe i pretvara u rukovaoca podacima, sa punim obavezama. U praksi se preporučuje da se zona snimanja ograniči na sopstvenu parcelu, što se rešava izborom objektiva ili maskiranjem zone u podešavanjima uređaja.

Mora li moja firma da ima akt o proceni rizika?

Ne moraju sve firme. Član 20 stav 6 Zakona o privatnom obezbeđenju izuzima mikro pravna lica i preduzetnike, zaštitu lica, objekte za stanovanje i javne skupove sa redarima organizatora. Akt je obavezan za veće subjekte i za obavezno obezbeđene objekte po Uredbi iz "Sl. glasnika RS" br. 98/2016.

Koliko dugo se čuvaju snimci sa video nadzora?

Rok od 30 dana iz člana 32 Zakona o privatnom obezbeđenju važi kada objekat u javnoj upotrebi štiti licencirani subjekat privatnog obezbeđenja po ugovoru. Van tog slučaja rok određujete sami, po načelu da se snimci čuvaju samo koliko je neophodno za svrhu, i taj rok morate objaviti u obaveštenju. Za kladionice, automat klubove i igračnice rok je 90 dana.

Sme li poslodavac da snima zaposlene?

Sme, ali ne sve i ne stalno. Poverenik je zauzeo stav da je kontinuirani nadzor svih zaposlenih nesrazmeran i da potpisana saglasnost zaposlenog nije valjan pravni osnov. Potrebni su legitimni interes, dokumentovana procena srazmernosti, interni pravilnik i obaveštavanje zaposlenih.

Ko odlučuje o kamerama u zgradi?

Skupština stambene zajednice. Nijedan propis ne uređuje video nadzor u zgradama, pa nema propisanog procenta glasova. Rukovalac podacima je stambena zajednica, a kamera usmerena na vrata pojedinačnog stana se praktično ne može opravdati.

Sme li kamera da snima zvuk?

Nema izričite zabrane, ali zvuk po pravilu ne prolazi test neophodnosti kada je svrha zaštita imovine, a neovlašćeno snimanje razgovora je krivično delo po članu 143 Krivičnog zakonika. Ako nemate jasan razlog, mikrofon isključite.

Ko sme da ugradi sistem video nadzora?

Poslove tehničke zaštite mogu obavljati samo pravna lica, preduzetnici i fizička lica sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova. Kažnjava se i izvođač bez licence i naručilac koji ga angažuje.

Kako vam možemo pomoći

SuperVision iz Sremske Mitrovice radi planiranje, projektovanje i izradu akta o proceni rizika, kao i ugradnju i održavanje sistema tehničke zaštite. Pošto se bavimo i sistemima, mere koje predložimo u aktu nisu teoretske: znamo šta košta, šta se može montirati i šta će stvarno smanjiti rizik.

• Izlazimo na objekat i procenjujemo šta je stvarno potrebno, a šta je višak.
• Radimo dokumentaciju usklađenu sa propisima i sa stvarnim stanjem objekta.
• Isporučujemo i ugrađujemo opremu iz sopstvenog lagera, najčešće u roku od dva radna dana na teritoriji cele Srbije.
• Instalaterima i firmama nudimo veleprodajne uslove.

Pogledajte našu ponudu opreme: kamere, snimači, kompleti video nadzora, alarmni sistemi i kontrola pristupa. Okvirnu cenu radova možete proveriti kroz kalkulator ugradnje.

Zatražite ponudu

Napomena

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Propisi se menjaju, a primena zavisi od okolnosti konkretnog objekta. Za obavezujuće tumačenje obratite se advokatu ili Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poslednja provera propisa: 2. avgust 2026.